Podstaknuta popriličnim brojem diskusija na temu nezaposlenosti među mladima, traženja poslova, zanimanjima koja su "u trendu" i problemima na koje se nailazi, kako na na internetu, forumima, blogovima, fejsbuku, zatvorenim i otvorenim grupama, mailing listama tako i po fakultetskim hodnicima, slavama, lokalnim kafanama i drugim okupljalištima mladih i nezaposlenih, odlučila sam da i sama sprovedem malo istraživanje na ovu temu u kućnoj radinosti i ovom prilikom prezentujem vam rezultate do kojih sam došla.
Metodologija i uzorak
Metodom raspitivanja uspela sam da obuhvatim uzorak od 60tak diplomaca i apsolvenata, za koje sam uspela da se setim da su u nekom momentu spomenuli ili su delovali kao da traže posao. Pitanja sam postavljala uglavnom izokola kako ne bi shvatili da su deo istraživanja ;) a neke odgovore nisam ni tražila, već sam ih sama pretpostavila oslanjajući se na utisak, tračeve, fejsbuk statuse, linkedin, google pretragu i sl. pošto, verovali ili ne, ove tehnike daju veoma lepu sliku o predmetu istraživanja, nešto kao mistery shopping :) Što se tiče strukture ispitanika, zanimanja madih i nezaposlenih učesnika istraživanja su od profesionalnih muzičara, preko novinara, ekonomista, pravnika, filologa, građevinaca, arhitekata, veterinara do projekt menadžera, marketing mendžera i informatičara. Skoro svi bi mogli da se svrstaju u grupaciju zavisnika od fejsbuka a neki i interneta uopšte. Studirali su većinom na državnim fakultetima, ali ima ih i sa privatnih. Hobiji su im raznovrsni, interesovanja takođe, neki su manje, neki više druželjubivi. Prosek ocena im je možda malo bolji od proseka inače, mada od kad je na snazi bolonja, nekako je prosek generalno skočio (makar kad pogledam prag za dobijanje stipendija, iz godine u godinu je viši).
Metodologija nije konvencionala, uzorak nije reprezentativan, pa je na čitaocu da prosudi da li mu se rezultati dopadaju, pošto je pristrasnost u davanju komentara poželjna.
Traži se zavarivač
Dakle, prvo da demantujem
zastrašujuću vest koja poslednjih dana kruži medijima i navodi nas da pomislimo da bismo bolje prošli da nismo studirali, nego učili zanat zavarivača (koji inače nije ni malo naivan):
ne traže se zavarivači! Programeri tu i tamo :P ali ni jedan ispitanik nije naišao, niti je čuo da je neko naišao na oglas za zavarivača.
Google i
infostud takođe ne znaju ništa o velikoj potražnji za zavarivačima..
Šalu na stranu, pošto je ovo istraživanje bilo pre svega okrenuto studentima, odmah se ograđujem kada su u pitanju zanimanja za koja se traži <=SSS, bilo bi preopširno istraživanje, a i ovako zadržavam pravo na subjektivnost, pošto grupaciji studenata i sama pripadam.
Ko traži, taj i nađe
Sledeći skandalozni podatak:
svako ko traži posao, zaposlio se! A čak i neki za koje ne bih rekla da su ga baš tražili, isto su se zaposlili. Neverovatno, ali istinito. Oko 42% ispitanika je formalno zaposleno, a kako tvrde (oni, google, linkedin, njihovi prijatelji, kolege) i tokom studija su nešto radili. 34 % je na praksama, projektima ili sami nešto pokušavaju da pokrenu i rade freelance. 9 % bavi se držanjem privatnih časova iz oblasti studiranja. 10% njih tvrdi da su zauzeti master studijama i da zato ne rade ili su na razmenama u inostranstvu, ili još uvek primaju stipendije koje su im dovoljne da pokriju snovne troškove koje imaju, a 50% ove grupacije tvrdi da bi se zaposlili kad bi im se pružila neka lepa prilika, ali ne traže aktivno posao.
Oni koji su zaposleni, do zaposlenja su došli najčešće na sledeće načine:
1. Menjaju nekoga ko je bolovanju ili iz drugih razloga odsutan sa radnog mesta (7%)
2. Bili su na praksi, pa su nastavili da rade kao zaposleni (32 %)
3. Javljali su se na konkurse i u proseku, nakon 3-5 poslatih CV-jeva, pozvani su na intervjue/testiranja i sl. i nakon 2 intervjua, primljeni su (27% %)
4. Preporučili su ih mentori/bivši poslodavci/profesori (17%)
5. Imali su vezu (16%)
Ostali koji rade na praksama, rade projekte, drže časove, kažu da nisu bili sigurni da li imau dovoljno znanja i sposobnosti da se zaposle, a čuli su i da je nemoguće zaposliti se u današnje vreme ekonomske krize, pa su se prijavljivali i na konkurse za prakse uz minimalne naknade ili povremene isplate i paralelno traže posao. 40% posto iz ove grupacije nije sigurno ni da li još uvek žele stalan posao, jer smatraju da on podrazumeva i određenu obavezu i odricanja, pa se čak trude da izbegnu stalno zaposlenje i traže izlaz u pokretanju sopstvenog biznisa ili uključivanju u neke fleksibilnije projekte koji im omogućavaju veču slobodu, ili jednostavno nemaju potrebu da menjaju trenutan položaj u kom se nalaze.
Oko 7% radi u inostranstvu, 14% je na razmeni/stipendiji/obuci/praksi/w&t u inostranstvu, 50% bi otišlo u inostranstvo, od čega 3% aktivno radi na tome, a njih 2% tvrdi da bi tamo i ostali.
Oko 4,4% tvrdi da nigde nema posla, da se na sva radna mesta dolazi preko veze, da je u inostranstvu sve bolje, da kod nas nemaju šansu i da je naša zemlja u totalnom rasulu, da se plaše da će završiti kao kafe-kuvarice i radnici obezbeđenja sa diplomama fakulteta, ali od tih 3,4% svi su na pitanje: da li stvarno, ali STVARNO tražite posao, odgovorili: ne, još uvek, ali ionako nemamo šanse.
I na kraju, ni jedan ispitanik još uvek nije dobio otkaz :) Tu smo izgleda u dosta dobroj poziciji, pošto iz izvora bliskih zaposlenima, čujem da je situacija sa otkazima nažalost dosta gora kad su u pitanju malo stariji i zaposleni :(
Kad nema posla, dobra je i praksa
Najtraženije zanimanje je
PRAKTIKANT, pošto koliko se ispitanicima čini, firme imaju posla preko glave, a para za radno mesto ne baš toliko, pa su sve češći oglasi tipa:
Praksa u organizaciji toj-i-toj omogućava studentima da akademsko poznavanje primene u realnim situacijama uz mentorstvo vrhunskih stručnjaka u multinacionalnom okruženju, uz mogućnost napretka u zavisnosti od vaših ličnih sposobnosti i ambicija. Nakon završene prakse svi polaznici dobijaju preporuku generalnog direktora.
Ispitanici su, i pored puno posla, a niskih (a ponekad i nikakvih) naknada, uglavnom zadovoljni i ovakvim prilikama, a skoro svi tvrde da to koliko ćete naučiti i da li ćete se izboriti za nastavak rada zaista zavisi isključivo od vas samih. Da ne bude zabune, ovakav posao ne nude samo velike korporacije, čak i na fakultetima određeni broj studenata jedno vreme volontira za različite katedre, laboratorije i institute, od čega obe strane imaju koristi.
Ako ne mogu da radim u struci...
Takođe je primećen visok stepen flekibilnosti i avanturistićkog duha kod "mladih i nezaposlenih". Njih 90% radilo je ili radi posao koji nije striktno iz njihove uže struke. Bave se ili istražuju mogućnosti "novih zanimanja", skloni su da se prijave za poslove za koje ne ispunjavaju formalne uslove ili za koje nisu ni sanjali da će im se pružiti mogućnost da ih obavljaju, pa čak se desilo u 8% slučajeva i da ih dobiju.
Neki postaju stjuarti, neki pop pevači, neki pokreću sopstvene projekte maštajući da će napraviti novi facebook.
Traženje posla preko interneta im je potpuno prirodna stvar i podržavaju jedni druge kada je u pitanju deljenje informacija i pomoć pri traženju posla.
Dakle, reklo bi se da se "mladi i nezaposleni" jako lepo snalaze u procesu traženja posla, zar ne? Ili možda uzorak nije reprezentativan? Ako neko raspolaže drugačijim podacima, slobodno nek me demantuje, mada moram da priznam da više volim da verujem u ove svoje rezultate nego da se bojim da se nikad neću zaposliti ili da ću morati da se prekvalifikujem za zavarivača :)
Na temu da li je opasnija "žena za tastaturom" ili "žena za volanom", tj. kakve predrasude vladaju u društvu i koliko su utemeljene na realnim činjenicama, diskutovala sam prošle nedelje sa nekoliko različitih grupa ljudi, a podstaknuta inicijativom Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo o osnivanju jedinstvene mreže žena u IT-u.
Danas, procenat devojaka je povećan na 32%, dok je samo jedna devojka u upravljačkom delu od, čini mi se 6 ili 7 članova. Situacija je uglavnom ovakva zbog interesovanja devojaka za ove pozicije i učešće u organizaciji, manje zbog negativnog stava okoline. 
Sa velikim zadovoljstvom, ovom prilikom mogu da kažem i da se jedan tim FONIS-a od sada ozbiljno bavi programiranjem i IT-jem iz ženskog ugla. Trinaest devojaka uključeno je u osmišljavanje i razvoj projekata,
